Kako je biti žena u „muškoj“ industriji

U HIPP-u su mnogi projekti i zadaci multidisciplinarni i zahtevaju saradnju, tako da je izgradnja poverenja i poštovanja među kolegama, kako građevinske, tako i mašinske, tehnološke i drugih struka, bez obzira na pol, jednako važna kao i stručnost, znanje i odgovornost.

O tome kako izgleda raditi u pretežno muškom kolektivu, na poslovima koji često zahtevaju nošenje zaštitne odeće i obilazak proizvodnih pogona, kroz prizmu sopstvenog iskustva prenelo nam je nekoliko koleginica iz HIP-Petrohemije. Evo šta su nam rekle.

-Tokom punih 12 godina rada u NIS-u nikada nisam imala osećaj da se nalazimo u muškom biznisu. Rad u poslovnom centru je u velikoj meri činio da se ta podela i ne oseti. Tek nakon prelaska u HIP-Petrohemiju i približavanja proizvodnji i biznisu, osetila sam da ovo jeste „muška“ industrija. Međutim, to nijednog momenta nije uticalo na mene i moj rad, naprotiv. Prihvatila sam to kao samo jedan u nizu izazova koji čini da u svom poslu budem još istrajnija, jača i uspešnija.

Sankcije, koje su uvedene našoj kompaniji, u velikoj meri su uticale na rad Sektora za nabavku HIPP i donele do sada nepoznatu dinamiku i izazove. Nabavka, koju u HIPP-u preko 90% čine žene, pokazala je poseban nivo upornosti, snalažljivosti i hrabrosti, kako bi obezbedila kontinuitet u snabdevanju sirovinama, hemikalijama i servisnim uslugama. Iako smo svesni da ova borba nije gotova i da nas čekaju nove prepreke i neprilike, Nabavka HIPP-a je, sa svojom ženskom energijom, uporna u tome da svoje zadatke i ideje sprovede do kraja.

Istakla bih ipak da, koliko god da živimo u eri emancipacije žena, naš uspeh dugujemo i našim divnim kolegama, koji su uvek tu za nas i pružaju nam beskrajnu i nesebičnu podršku i podstrek. Uveli su u nas u „svoju“ industriju i pomogli nam da shvatimo kako sve funkcioniše. Ništa manje nismo ni očekivali od njih, jer su zaista profesionalci i džentlmeni.

– Početak moje karijere kao inženjera bio je u Fabrici za obradu voda, a ubrzo sam prešla u fabriku Petroplast – proizvodnju cevi, gde sam obavljala poslove pomoćnika direktora i direktora Fabrike.

Rad u proizvodnji podrazumevao je i rad u muškom kolektivu. Vrlo brzo sam se privikla na takve okolnosti i za sve ove godine imam vrlo pozitivno iskustvo u radu sa kolegama.

Sa početkom integracije HIPP-a u NIS 2023. godine, postajem rukovodilac Fabrike cevi i ubrzo preuzimam i obaveze rukovođenja Fabrikom PENG. Ovakva praksa proširenja poslovnih obaveza nije bila uobičajena u starom sistemu, ali mi je novi menadžment omogućio profesionalni rast kroz nove poslovne izazove. Oni su bili svakodnevni u obe fabrike, uvek drugačiji – nekad i izuzetno teški, ali su se rešavali uz nesebičnu pomoć mojih novih i starih kolega.

I u novom okruženju Fabrike PENG, u jeku tranzicije, timski smo se borili da nabavimo delove za svoju specifičnu opremu i sirovine, kako bi proizvodnja normalno funkcionisala, poštujući sva pravila i procedure.

Uprkos svim izazovima, iako se nekome može učiniti da posao žene u muškom kolektivu može biti težak i neravnopravan, moje iskustvo to demantuje i upućuje na suprotno. Timska saradnja je ono što obeležava moj rad u ovakvom okruženju.

-Moj tim broji šest članova – četiri žene i dva muškarca. Mogla bih se našaliti da je to prava žensko-muška ravnoteža, pa ću i govoriti u ime celog tima kako se snalazimo u „muškoj industriji“, na lokacijama u Pančevu i Elemiru.

Rad u Sektoru zaštite životne sredine nosi sa sobom brojne izazove – od usklađivanja sa sve strožom zakonskom regulativom, preko zahteva operativnog rada na terenu, do potrebe da se istovremeno očuva efikasnost poslovanja. U tom procesu svakodnevno sarađujemo sa državnim institucijama, eksternim operaterima, kao i kolegama iz proizvodnje. Trudimo se da sa svima izgradimo odnos poverenja, jer bez međusobnog razumevanja nema ni održivih rezultata.

Smatram da u poslu i žene i muškarci mogu biti jednako savesni, posvećeni i odgovorni, ali primećujem da žene često doprinose drugačijem, dugoročnijem i sveobuhvatnijem načinu razmišljanja i rešavanja problema u oblasti ekologije. To je važno, jer zaštita životne sredine ne prestaje na fabričkoj kapiji. Neko mora da razmišlja gde završava otpad, da li je pravilno zbrinut i kakav je njegov dugoročni uticaj na okolinu, a tu onda dolazimo mi, da predložimo rešenja koja su odgovorna i održiva.

Ako bih morala da izdvojim jedan specifičan izazov za žene rukovodioce, to bi bilo pronalaženje balansa između privatnog i poslovnog života. Trudim se da ga prevaziđem tako što sa svojim timom gradim međusobno poštovanje, razumevanje i otvorenu komunikaciju. Timski duh i međuljudska podrška ne poznaju pol. Takođe, trudim se i da učim od starijih koleginica, jer verujem da uspeh svake žene treba da bude inspiracija drugoj.

Ako bih govorila o izazovima u ovom poslu, mislim da je u oblasti zaštite životne sredine najvažniji taj da se održi motivacija i integritet u poslu koji traži veliku odgovornost prema budućnosti – jer ono što danas odlučimo ima uticaj na generacije koje dolaze. Stoga verujem da je naš posao više od pukog rada – to je poziv.

Pričom nas vraća na svoj početak rada u Petrohemiji:

-Februar 1997. godine, sada već daleko zimsko jutro i prvi prolazak kroz kapiju Fabrike.

Starim crvenim kombijem sa improvizovanim i ne baš udobnim sedištem idemo meni nepoznatom putanjom, do male zgrade od fasadne cigle.

Tu počinje moja priča u Petrohemiji – mlade inženjerke, pomalo uplašene, ali radoznale. Kreće upoznavanje… Kolektiv muški, svi ljubazni, vrata svih kancelarija otvorena. Direktor Žena. Pogledam se – plavo radno odelo, kosa umotana ispod šlema, „šminka k’o nevreme“.

Svakoga dana uz te fine momke hvatam beleške, pitam i dobijam odgovore, stičem znanje koje mi fakultet nije mogao dati. Vlada obostrano uvažavanje i poštovanje, prisutni su i tehničko-tehnološki izazovi, rešavanje problema, razne diskusije o večitim rivalima, derbiju, automobilima, traktorima, uspešnoj deci, radu u ubrzanoj smeni… Svi sa pozitivnim stavom, sa onim „plamičkom“, logotipom Petrohemije, vodimo proces, čuvamo fabriku, nadamo se dobrom. Tako smo preživeli i 1999.

Evo nakon 28 godina – ista zgrada od bordo fasadne cigle, otvorena vrata svih kancelarija, kolektiv većim delom muški, timski rad, međusobno poštovanje, zajednički ciljevi, rukovodilac žena. Nije teško, ne prave se razlike, večiti derbi i dalje postoji, kao i volja i zalaganje pri rešavanju svakodnevnih procesnih, tehnoloških, i raznih novih zadataka.

Učimo i dalje. Ne odustajemo. Pozitivna energija, iskustvo, stručnost, uvažavanje, deljenje, to je sada već poznata putanja poverenja i lojalnosti. Sa novim kolegama, odgovornim i bezbednim upravljanjem, širenjem svesti o kompanijskim vrednostima, naš „plamičak“ i dalje sija i greje, čak i jače.

-Počela sam kao inženjer-pripravnik pre 22 godine. Kada sam prvi put obukla zaštitno odelo i obišla sve proizvodne pogone, jedva sam čekala da krenem da učim o radnom procesu. Skupljala sam znanje starijih kolega i čitala sve one požutele knjige fabričke licencne dokumentacije. Na sva moja pitanja postavljena kolegama uvek sam dobila odgovore.

I evo me danas u novom okruženju kao rukovodilac Laboratorije. Prihvatanje novih pravila kroz integraciju Petrohemije u NIS grupu, rad u novom poslovnom okruženju i usavršavanje za mene je novi izazov. Zajedno sa mojim timom od 107 zaposlenih nosim odgovornost za pečat kvaliteta svake hemikalije i proizvoda koji uđe i izađe iz proizvodnje.

Laboratorija je većinom ženski kolektiv, ali s obzirom na to da je laboratorijski proces standardizovan, sa jasno definisanim procedurama, svejedno je da li ga obavljaju žene ili muškarci. Mišljenje većine je da je ovo muška industrija, ali ja mislim da ženama samo treba dati šansu da pokažu znanja i sposobnosti.

Kao inženjer, i danas kao rukovodilac, svakodnevno sarađujem sa kolegama iz proizvodnje, tehničke direkcije i ostalih službi i departmana i ne vidim razliku između muškog i ženskog posla, jer svi težimo da nađemo najbolje rešenje i omogućimo bezbedan i efikasan rad Fabrike.

Sada, pošto sam deo menadžmenta, mogu da sagledam širu sliku ovog posla, kao i teret i kompleksnost donošenja odluka. Rekla bih da tim Laboratorije, sa ženskom pragmatičnošću i muškom odlučnošću, ide ka ostvarenju velikih ciljeva.

Takođe, kao Savetnik za etiku u našoj kompaniji, trudim se da promovišem Kodeks poslovne etike kao važan princip naše međusobne saradnje i ravnopravnosti.

Ipak, za svaku ženu je izazov balans između posla i porodice, bez obzira na to kojim poslom se bavi. Čini mi se da za sada uspevam u tome, iako kod kuće imam dva tinejdžera. Smatram da ćemo, ako uspemo da se međusobno čujemo, uvek naći način da se razumemo.

-Nakon fakulteta, posao u Građevinskoj službi HIPP-a na mestu inženjera za izvođenje građevinskih radova bio je moj prvi posao. Iako je kolektiv bio pretežno muški, što se često smatra kao izazov, moje iskustvo je izuzetno pozitivno.

Kolege su mi, od prvog dana, prenosile stav da su stručnost, znanje i odgovornost vrednosti koje se najviše cene u našoj struci – bez obzira na pol.

Od kako sam zaposlena u HIPP-u, svake godine smo se suočavali sa nekoliko zastoja u radu Fabrike. Za vreme poslednjeg planskog zastoja u februaru ove godine imala sam priliku da vodim tim samostalno, kao vodeći inženjer koji rukovodi Građevinskom službom. Iako zadatak nije bio jednostavan, zajedničkim radom smo uspeli da završimo sve planirane, ali i neplanirane remontne aktivnosti u roku.

U HIPP-u su mnogi projekti i zadaci multidisciplinarni i zahtevaju saradnju, tako da je izgradnja poverenja i poštovanja među kolegama, kako građevinske, tako i mašinske, tehnološke i drugih struka jednako važna kao i stručnost, znanje i odgovornost.

Smatram da profesionalno ispunjenje, bez obzira na pol, pre svega zavisi od spremnosti svakog pojedinca da živi i radi u skladu sa svojim vrednostima, gradi kvalitetne odnose i na taj način menja stvari.