Završeno zbrinjavanje otpada zagađenog živom u HIP-Petrohemiji

Reč je o metalnoj živi, koja se nekada koristila kao katoda u procesu proizvodnje u fabrici Elektroliza, što je bio standardni industrijski postupak tog vremena. U bombardovanju 1999. godine fabrika je pretrpela velika oštećenja, a deo opreme u kojoj se nalazila živa ostao je delimično u funkciji i nakon toga. Od kada je proizvodni proces obustavljen, u opremi je ostalo oko 20 tona metalne žive a ukupno je u pogonu, čišćenjem tokom godina, nastalo oko 80 tona otpada.

Sada je sva oprema u potpunosti ispražnjena, sav otpad koji je od 1999. godine bio uskladišten u plastičnim buradima propisno je prepakovan i otpremljen na uništavanje, a kontaktna ambalaža i proizvodna hala fabrike Elektroliza očišćeni od ostataka žive.

Za eliminisanje ovog otpada u kompleksu, zaslužni su, pre svega, naše kolege iz Sektora za zaštitu životne sredine HIP-Petrohemija: Dubravka Sarić, Sanja Danković i Radovan Perović, na čelu sa rukovodiocem Sektora Ivanom Belušević. Oni su, uklanjanjem potencijalnog rizika, ne samo po kompleks, već i po širu životnu sredinu, doprineli značajnom povećanju bezbednosti.

Kako kaže Ivana Belušević, monitoring je pokazao da zagađenje nije prelazilo granice pogona, jer su tokom svih godina primenjivane rigorozne preventivne i korektivne mere. Pogon fabrike Elektroliza je, nakon preuzimanja HIP-Petrohemije od strane NIS-a, ograđen i svaki neovlašćeni pristup je bio zabranjen.

-U Srbiji nisu postojala međunarodno usklađena pravila koja bi omogućila izvoz ove specifične vrste opasnog otpada. Tek usvajanjem zvanične Konvencije (Minamata) 2024. godine, stekli su se svi uslovi da se izvede ovaj složeni projekat – kaže Ivana Belušević.

-Najveće izazove imali smo u prikupljanju tehničke dokumentacije i informacija. Posebno želim da istaknem doprinos kolege Sima Ilića, koji je svojim stručnim znanjem o procesu elektrolize omogućio realizaciju istakanja metalne žive iz procesne opreme – ističe koleginica.

Kako nam je objasnila Ivana, jedan od prvih i najvećih uspeha bilo je pronalaženje postrojenja koje može da prihvati metalnu živu i mulj kontaminiranog živom na trajno odlaganje. Paralelno, bilo je neophodno izabrati izvođača koji ispunjava striktne zahteve za izvođenje radova. Dodatni uspeh predstavljalo je dobijanje izvozne dozvole, što je bio ključni korak da se projekat zaokruži i sprovede na bezbedan i kontrolisan način.

Tim za realizaciju ovog projekta činio je više od 15 kolega različitih ekspertiza – eksperti za zaštitu životne sredine, tehnolozi, mašinski i građevinski inženjeri, kao i predstavnici izvođača radova.

-Ponosan sam na hrabar tim koji je vodila Ivana, a koji je uradio izazovan posao. Projekat je bio odlično isplaniran i izveden na bezbedan način, efikasno, bez greške – rekao je Goran Stojilković, direktor HIP-Petrohemije i dodao:

– Tim kojim rukovodi Ivana, sa Sanjom, Dubravkom i Nemanjom Lekićem, uz podršku Mirjane Filipović, našeg menadžera za odnose sa državnim organima, ove godine uradio je i uklanjanje 1.600 tona tečnog ugljovodoničnog ostatka, takođe istorijskog zagađenja, što je i deo naše ugovorne obaveze.

Realizacijom ovih izuzetno kompleksnih poslova oformljena je ekipa u HIP-Petrohemiji koja može da pruži ekspertsku podršku Republici Srbiji, kada bude započela realizaciju svog dela odgovornosti iz Plana sanacije – istakao je Goran Stojilković.

– Za projekat ovakve veličine svaki mali pomak je zapravo veliki korak napred — a svaki veliki napredak je razlog za osmeh timu koji je sve to sproveo – zaključuje sa ponosom Ivana Belušević.

* Plan sanacije predstavlja važan dokument Ugovora o strateškom partnerstvu HIP-Petrohemije i NIS-a.